DogMania

Vise od Foruma
 
HomeRegistracijaLogin

Share | 
 

 URGENTNA STANJA I PRVA POMOĆ

Vidi prethodnu temu Vidi sljedeću temu Go down 
AutorPoruka
Gost
Gost



KomentarNaslov komentara: URGENTNA STANJA I PRVA POMOĆ   Wed Jan 23, 2008 5:38 am

AKUTNA BOLNOST STOMAKA


Pod ovim terminom podrazumeva se urgentno stanje koje može dovesti do uginuća životinje ukoliko se tretmen ne sprovede što je pre moguće. Ovo stanje se karakteriše iznenadnom pojavom bola u stomačnom predelu često praćeno povraćanjem, izuzetnom uznemirenošću i nemogućnošću nalaženja odgovarajućeg položaja tela, cvljenjem, plitkim i ubrzanim disanjem. Karakteristična je poza da pas sedi sa široko razmaknutim prednjim nogama ili tako pokušava da legne. Stomak je izuzetno bolan i napet kada se palpira. Kako stanje napreduje,puls postaje sve slabiji, sluznice bleđe i pas zapada u stanje šoka. Stanja koja mogu dovesti do ispoljavanja ovih simptoma uključuju: torziju i dilataciju želuca (uvrtanje i nadutost želuca), mokraćno kamenje, traumatske povrede stomaka sa unutrašnjim povredama, ruptura mokraćne bešike, trovanja, ruptura materice u trudnoći, upala trbušne maramice, akutna upala pankreasa, opstrukcije creva. U ovim slučajevima jedino moguće rešenje je što hitniji odlazak veterinaru.



VEŠTAČKO DISANJE I MASAŽA SRCA

Veštačko disanje je urgentna procedura koja se izvodi radi potpomaganja disanja kod nesvesnog psa. Masaža srca se koristi kada se otkucaji srca ne mogu čuti auskultacijom niti osetiti palpiranjem. Prestanak disanja ubrzo je praćen zaustavljanjem rada srčanog mišića, tako da kombinovano sprovođenje ovih procedura održava psa u životu. U sledećim slučajevima je potrebno pristupiti veštačkom disanju i/ili masaži srca : šok, trovanja, dugotrajni epileptični napadi, koma, povrede glave, strujni udari, opstrukcija disajnih puteva, neočekivana ili iznenadna smrt. Postoje dve metode veštačkog disanja koje vlasnik može izvesti sam :
pritisak na grudni koš i tehnika "usta na nos" koja se koristi kada kompresija grudnog koša nema efekta ili kod probijanja grudnog koša. Prilikom masaže srca pas treba da leži na desnom boku, apritisak na predeo srca se izvodi 6 puta za redom pa se pravi pauza od 5 sekundi sve dok se ne uspostavi kontinuiran rad srca u trajanju od 5 minuta.


OPEKOTINE

Opekotine mogu biti izazvane visokom temperaturom, hemikalijama, strujnim udarima i radijacijom. Oštećenje kože zavisi od dužine i intenziteta izloženosti ovim faktorima. Kod površnih opekotina primećuje se crvenilo kože,ponekad manji plikovi i blagi otoci. Postoji bolna reakcija pri dodiru ovakvih mesta.Kod dubokih opekotina koža je gotovo bela, dlaka se lako skida sa takvih mesta, a bol je znatno izraženiji. Ukoliko je ovakvim stanjem zahvaćeno više od 15 % površine tela, životinja vrlo brzo upada u stanje šoka i potreban je hitan vetrinarski tretman.

Kod manjih opekotina potrebno je na takva mesta aplikovati hladne obloge u trajanju od oko 20 minuta da bi se otklonio bol. Potrebno je pažljivo ošišati dlaku i isprati mesto blagim rastvorom dezinficijensa, osušiti i namazati neku inertnu antibiotsku mast. Mesto treba zaštiti od lizanja i češanja. Kod opekotina hemijskim sredstvima zahvaćena mesta treba isprati velikim količinama vode. Kiseline treba neutralisati blagim rastvorima baza i obrnuto. Treba aplikovati neku antibiotsku mast i potražiti savet veterinara..


SMRZOTINE

Dugotrajna izloženost niskim temperaturama dovodi do pada telesne temperature. Ovo se najčešće dešava kada je pas mokar i pri tome izložen niskoj temperaturi sredine u kojoj boravi. Posebno su osetljive patuljaste rase i rase sa kraćom dlakom. Pad telesne temperature se takođe javlja u šoku, prilikom dugotrajne anestezije i kod novorođene štenadi.Znaci hipotermije se uočavaju kao plavičasto-ljubičasta boja kože, podrhtavanje mišića, apatija, kolaps i konačno koma.

Ovakvu životinju treba što pre skloniti na toplo mesto; ako je mokra osušiti ili okupati toplom vodom i dobro istrljati suvim peškirima. Treba aplikovati tople obloge na telo. Ovaj postupak treba ponavljati dok se telesna temperatura ne vrati na iznad 37,5 C. Treba nadoknaditi izgubljene količine glukoze u krvi.


DEHIDRATACIJA

Dehidratacija predstavlja značajan gubitak telesne tečnosti i elektrolita. Za vreme bolesti dehidratacija može biti uzrokovana i neadekvatnim unošenjem tečnosti. Visoka temperatura i groznica takođe pojačavaju gubitak tečnosti. Drugi česti uzrok dehidratacije je dugotrajno povraćanje i proliv. Jedan od prvih znakova dehidratacije su gubitak elsticiteta kože kao i sušenje usta dok kasniji znaci uključuju upale očne jabučice i cirkulatorni kolaps.

U lakšim slučajevima kada pas ne povraća nadoknada tečnosti je moguća i preko usta rastvorima namenjenim za tu svrhu. U svim ostalim slučajevima neophodna je veterinarska pomoć.


TOPLOTNI UDAR

Toplotni udar je urgentno stanje koje zahteva brzo prepoznavanje i tretman što je pre moguće. Psi ne tolerišu visoke temperature kao ljudi.Oni odaju višak toplote brzim i plitkim izmenama toplog i hladnog vazuha - dahtanjem.Zato kada je temperatura spoljne sredine jako blizu telesnoj temperaturi ove izmene nisu toliko efikasne i može doći do pregrejavanja tela. Takođe,psi koji imaju problema sa oboljenjima disajnih organa imaju ovaj problem. Najčešće situacije koje dovode do pregrejavanja i toplotnog udara su : ostavljanje psa u kolima po toplom vremenu, vezivanje i izlaganje pasa direktnom suncu bez hladovine i senke, neadekvatan transport u slabo provetrenim prevoznim sredstvima i sl. Ove situacije su posebno teške za pse sa kraćom njuškom i one koji pate od respiratornih poremećaja. Toplotni udar se prepoznaje u početku po brzom, kratkom i čujnom disanju.Sve sluznice i jezik su jasno crvene, često se pena nakuplja na ustima i psi povraćaju. Ponekad je rektalno merena temperatura i iznad 41 C. Ako se stanje ne kontroliše pojavljuje se proliv sa primesama krvi, pas progresivno slabi, nastupa koma i smrt.

Tretman započinje sklanjanjem psa iz sredine u kojoj se do tada nalazio. Potrebno je što pre rashladiti psa bilo kupanjem u kadi ili kvašenjem vodom iz bilo kog drugog izvora. Mogu se dati i hladne klizme Rektalnu temperaturu treba spustiti do 39 C. Treba obratiti pažnju na poteškoće u disanju i ako one postoje neophodna je pomoć veterinara.

Preventiva : ne izlagati psa dugotrajnim intervalima visoke temperature; smanjiti treninge i vežbanje po toplom vremenu; pse transportovati u otvorenim žičanim kavezima; obezbediti dovoljnu količinu hladne, pitke vode tokom toplijeg vremena.


TROVANJA

Pod otrovom se u širem smislu može smatrati bilo koja supstanca ili materija koja dovodi do oštećenja tkiva, organa ili organskih sistema. Mogućnost trovanja je stalno prisutna i bez obzira jesu li namerna ili slučajna, veoma su česta. Trovanja mogu izazvati različiti deterdženti,kiseline, baze, boje, lakovi, naftni derivati, insekticidi, pesticidi, sredstva za uništenje glodara, preparati olova, cijankalij, arsen, živa, kao i bojni otrovi itd. Svi navedeni otrovi dovode do teških ili veoma teških popravljivih stanja. Česta su uginuća i nakon nekoliko minuta po unošenju toksičnih materija. Za neke otrove se znaju protiv otrovi tako da blagovremena terapija dovodi do uspeha. Na žalost, kod većine to nije slučaj.

Kada vlasnik primeti neke simptome koji ukazuju na trovanje, a to su najčešće naglo, učestalo povraćanje, jaka salivacija, uznemirenost, jak, profuzan proliv prva stvar je da skoni psa sa sumnjivog mesta. Treba pokušati identifikovati otrov ako je to moguće i izazvati povraćanje. Za tu svrhu mogu se koristiti neka priručna sredstva kao što su 3 % rastvor vodonik peroxida- hidrogen, rastvor soli ili talog kafe. Povraćanje treba izazvati samo u slučajevima kada je pas pri potpunoj svesti i u stanju da guta. Ne treba davati ništa osim navedenog psu da pije ili ga nalivati sa bilo čim, pre nego ga pregleda veterinar.


RANE

Pri zbrinjavanju rana dva su značajna postupka koja bi valsnik trebao da učini. Prvo je, privremeno ili stalno zaustavljanje krvarenja i sprečavanje naknadne infekcije. Mora se imati na umu da su ovi zahvati kod pojedinih povreda bolni pa se treba zaštititi na odgovarajući način (zaštitna korpa ili poveska).

Krvarenje koje je opasno po život može biti arterijsko (svetlo crvena krv istče u mlazu sinhrono sa udarima srca), ili vensko (tamno crvena krv u mlazu), ili kombinacija prethodna dva. Svežu ranu ne treba ispirati 3 % hidrogenom ako u kratkom roku životinja ne može biti odvedena veterinaru. Na ranu iz koje je zaustavljeno krvarenje na treba ništa stavljati da se tek stvoreni koagulum ne bi oštetio.

Stavljanje kompresivnog zavoja je prva metoda sa kojom treba pokušeti zaustaviti krvarenje. Nekoliko komada sterilnih tampona od gaze treba staviti na ranu i omotati ih zavojem. Pritisak u početku,dok ne stane krvarenje, treba biti jači da bi se postepeno kasnije popuštao. Može se pokušati i sa pritiskom na neki veći krvni sud kojim se snabdeva određena regija tela.

Druga metoda se koristi u slučajevima jačeg i intenzivnijeg krvarenja iz većih krvnih sudova ili prilikom otkidanja delova ekstremiteta. U tim slučajevima, budući da je život jako ugrožen, treba staviti povesku iznad mesta krvarenja i jako ju stegnuti (poveska mora biti između rane i srca). Na svakih 30-ak minuta treba popustiti povesku i omogućiti dotok krvi u tu regiju na 2-3 minute da ne bi došlo do nekroze.

Tretiranje otvornih površinskih rana treba započeti šišanjem okolne dlake i odstranjivanjem prljavštine iz okoline i same rane. Indikovana je upotreba toplog fiziološkog rastvora ili mlake vode. Ne treba ispirati ranu 3 % hidrogenom ili alkoholom. Samo na čistu ranu ima svrhe staviti antibiotsku mast i previti ju. Rane duže od 1 -1,5 cm, ujedne, ubodne, kao i rane starije od 12 sati zahtevaju poseban tretman, pa takvog psa treba odvesti na veterinarski pregled


PRELOMI KOSTIJU

Prelomi (frakture) kostiju su posledica delovanja jake traumatske sile na koštani sistem. U slučajevima kada već postoji oboljenje kostiju često je dovoljno i minimalno dejstvo neke sile da bi došlo do preloma.


Kod mlađih pasa koštani sistem je znatno otporniji na dejstvo traume, tako da su češći nepotpuni prelomi (naprsnuća), dok kod starijih pasa uglavnom dolazi do težih povreda košanog sistema. Proces sanacije, odnosno zarastanja preloma mnogo je brži i lakši u malđih jedinki.

Postoje unutrašnji ( zatvoreni ) prelomi i otvoreni prelomi, kada dolazi do prekida kontinuiteta kože. Otvoreni prelomi često se dodatno komplikuju vrlo teškim infekcijama kostiju.

Treba znati kada su prelomi kostiju u pitanju da vrlo često dolazi i do ostalih poremećaja u organizmu. Takvi psi su često u stanju šoka, postoje krvarenja ili su povređeni i ostali organi. Ukoliko se sumnja da je došlo do preloma takvoj životinji treba onemogućiti dalje kretanje pri kojem može doći do daljnjeg oštećenja kosti ili okolnog tkiva. Ako je moguće, potrebno je taj deo tela imobilizirati nekim priručnim sredstvima i što pre potražiti pomoć veterinara. U tu svrhu mogu se koristiti razni drveni, plastični materijali ili tvrdi karton, deblji slojevi papira (novine). Mesta na kojima je došlo do preloma treba previti sa dovoljnom količinom vate i zavoj treba staviti
labavije.

Intervencije na kostima zahtevaju maksimalnu higijenu i potpunu sterilnost uslova rada, specijalnu opremu i opštu anesteziju za izvođenje tih zahvata, tako da ne treba pribegavati nikakvim improvizacijama.
Na vrh Go down
 
URGENTNA STANJA I PRVA POMOĆ
Vidi prethodnu temu Vidi sljedeću temu Na vrh 
Stranica 1/1

Permissions in this forum:Ne možete odgovoriti na teme ili komentare u ovom forumu
DogMania :: Sve sto treba znati :: Zdravlje pasa-
Idi na: